Telesna i emocionalna svesnost:

Telesna svesnost podrazumeva preciznu, subjektivnu svesnost telesnih senzacija koje se javljaju iz stimulusa koji potiču i van tela i iz tela.

Stimulusi koji imaju svoje poreklo van tela su dodir, ukus, miris, zvuk i vid. Senzacije koje potiču iz unutrašnjosti tela potiču iz povezujućeg tkiva, mišića i viscere.

Termini koji pomažu da se identifikuju razne telesne senzacije obuhvataju (ali nisu ograničena na to):
Disanje: lokacija, brzina i dubina; pozicija delova tela u prostoru; vlažnost kože (suva ili vlažna); toplo, hladno; napetost, opuštenost; veliki, mali; nemiran, smiren; pokret, mirovanje; vrtoglavica; drhtanje, peckanje; pritiskanje, guranje; rotacija, uvrtanje; kontrakcija, širenje; brzina pulsa, otkucaji srca; bol, vatra; vibracija, drhtanje; slab, jak; pospan, budan; zevanje; suze, plakanje; lak, težak; mekan, tvrd; uzak, komotan; iskrivljen, prav; balansiran, nemiran; uspravan, nagnut; leptirići; drmavo; prazno, puno.
Svesnost trenutnih senzornih stimulusa je naša primarna veza sa sada i ovde; to je takođe direktna veza sa našim emocijama. Kao terapeutski alat, jednostavna telesna svesnost omogućava da se izmeri, uspori i zaustavi traumatsko hiperuzbuđenje i da se odvoji prošlost od sadašnjosti. Štaviše telesna svesnost je prvi korak ka interpretiranju somatske memorije.

Svaka zdrava osoba ima sposobnost za telesnu i emotivnu svesnost, ali postoje individualne razlike u razvijenosti ovih vrsta svesnosti kod ljudi. Razvijenost telesne svesnosti zavisi od toga koliko će neko poklanjati pažnju telesnim senzacijama koje registruje putem čula, a to koliko će neko poklanjati pažnju ovim senzacijama zavisi posledično od značenja i važnosti koje im pridaje. Na primer: osobe koje vežbaju jogu, idu na telesnu psihoterapiju, neki relaksacioni ili biofeedback trening, pored toga što će vežbati usmeravanja pažnje i svesnu kontrolu svojih telesnih stanja, steći će i izvesna konceptualna znanja (sisteme) koja će određivati i usmeravati njihove interpretacije tih senzacija. Bez tih konceptualnih znanja, za subjekta, same telesne senzacije, stanja i promene u telu nemaju neki veliki značaj i vrednost, sem kada postanu dovoljno intenzivne i učestale (kada narušavaju zdravlje, osećanje konfora i izazivaju zabrinutost).

Svesnost nije isto što i svest. Svest je stanje i odnosi se na duži vremenski period, traje. Svesnost se više odnosi na trenutak, to je trenutna funkcija uma koja nam omogućava da se u svakom trenutku snalazimo u svetu oko sebe i pravilno reagujemo u raznim trenucima odvijanja određenih situacija. Naša svesnost nije obuhvatna, ona vremenom postaje selektivna i sužava se. Npr. dete kada uči da se penje uz stepenice ono obraća pažnju na svaki pokret i korak, osećaj ravnoteže i razne druge senzacije iz svog tela i spoljašnje stimuluse koji ukazuju na prostorni raspored «prepreka» koje savlađuje. Sve to izvodi sporo. Njegova svesnost je najveća kada obraća pažnju. Kasnije kako sve više i više vežba i stiče koordinaciju, ono ovaj pokrete izvodi sve bolje i brže i tada ne obraća pažnju na to što radi, ali ima svesnost o tome da se penje uz stepenice kad god to radi, ima svesnost o posturi. Na taj način njegova svesnost je sužena. Ono što ostaje kao mogućnost jeste proširivanje svesnosti voljnim obraćanjem pažnje na stimuluse iznutra i spolja.

Telesna svesnost podrazumeva svesnost o telesnoj šemi i telesnim senzacijama koje su posledica stimulusa iz unutrašnjosti tela i spoljašnje sredine. Obuhvata telesnu šemu, telesne senzacije i pretstavu.
Emocionalna svesnost podrazumeva svesnost o emotivnom procesu tj. toku životne sile kroz telo i pravilno identifikovanje ovog procesa. Obuhvata telesne senzacije, pretstavu, mentalizaciju, a kao faktore koji mogu imati dvostruko dejstvo – pozitivno i negativno - mišljenje i evaluaciju.

Telesna i emocionalna svesnost su niz tehnika koje nam omogućuju da usavršimo našu sposobnost da budemo u stanju da efikasnije prepoznajemo i budemo svesniji našeg tela i naših emocija uopšte, kao i telesnih senzacija koje se javljaju iz stimulusa koji potiču unutar naših tela i izvan naših tela. Kako su um i telo povezani u jedinstvenu celinu, naše navike koje smo stekli u kretanju i zauzimanju raznih položaja našeg tela, utiču na naša raspoloženja i na stanje našeg uma. Isto tako, kada smo nervno napeti, kada smo psihički i emocionalno pod stresom, to se odražava na naše telo i slabi naše zdravlje. To se naročito uočava u našim štetnim navikama. Kad god dođe do bolova u nekom delu tela, do kočenja, na primer u vratu, ramenima, leđima, mišićima nogu ili ruku, do glavobolje i slično, to često ima svoj uzrok u pogrešnom držanju tela. Često mi naše mišiće preopterećujemo pogrešno naučenim načinima držanja tela. Te načine smo usvojili još kao deca, imajući za modele roditelje i osobe iz naše neposredne sredine. Naše telo je takođe i amortizer za razna neprijatna iskustva i ako ne pazimo dovoljno na telo, kako vreme prolazi, stres se sve više gomila u mišićima, kostima, remeti rad raznih telesnih organa i na kraju to dovodi do pojave raznih bolesti. Velika većina bolesti nastaje upravo iz psihosomatskih uzroka. Zbog toga je potrebno da naše telo očistimo od tih neprijatnih iskustava kako bi moglo još dugo da nas služi i da bude zdravo. Postoji izreka: U zdravom telu – zdrav duh. Prema tome ako naučimo da svoje telo koristimo onako kako je napravljeno, funkcionalno, onda ćemo se i mi sami osećati mnogo prijatnije, opuštenije i bićemo sasvim sigurno zdravi i otporni kako na stres, tako i na razne vrste oboljenja. Na ovom kursu ćete naučiti kako da za vreme obavljanja brojnih svakodnevnih radnji postanete svesniji ravnoteže, stava i koordinacije delova svog tela. To će vam kasnije omogućiti da budete svesniji prekomerne napetosti mišića koju većina vas i ne znajući ima u sebi.

Tokom ovog kursa prolazićemo kroz jednostavne ali vrlo efikasne vežbe koje je preporučljivo da kasnije nastavite da svakodnevno ponavljate i primenjujete kod kuće ili da bar jednom nedeljno dolazite na radionice, kako bi kod vas moglo da dođe do stvarne promene u držanju tela i do uspešnijeg prihvatanja sopstvenih emocija. Nije dovoljno samo proći ovaj kurs da bi došlo do potrebnih i željenih promena kod vas. Kao i u svemu drugome gde želimo da postignemo neki cilj, i ova stvar zahteva vežbanje i istrajnost.

Ono što je zanimljivo u vezi ovog kursa i ovih vežbi je u tome što, zapravo, ne postoji univerzalno ispravno držanje tela. Radi se o tome da, kako i sam naziv kursa to kaže, mi treba samo da postanemo svesni kako se u kom trenutku osećamo fizički i emocionalno. Potrebno je da naučimo da slušamo svoje telo, jer nam ono daje nepogrešive informacije. Telo ne zna da laže. Kroz sampoosmatranje i razvijanje telesne i emocionalne svesnosti, vi ćete vremenom postati svesni, tj. biće vam sasvim jasno šta su zapravo vaše štetne navike u držanju tela, a pravilno držanje tela će se samo od sebe uspostaviti prirodnim tokom. Vi ćete upražnjavanjem ovih vežbi samo omogućiti energiji da poteče svojim prirodnim tokom, pošto ćete se osloboditi onih načina kojima ste tu istu prirodnu energiju sputavali i blokirali. Isto važi i za emocije. Kada spoznamo na koji načim mi blokiramo i iskrivljujemo sopstvene emocije, to nam omogućuje da prestanemo da to nepoželjno ponašanje ponavljamo, a prirodni tok ispoljavanja emocija se sam po sebi uspostavlja. Svaki sveni napor da mi nešto promenimo, dovodi do ponovnog iskrivljavanja i stvara novu grešku, što opet prelazi u novu štetnu naviku i tako se stalno vrtimo u krug. S druge strane, postajući svesni toga što je u našem ponašanju, u našim telesnim, emotivnim i mentalnim stavovima pogrešno, mi prestajemo da ponavljamo te greške i time omogućavamo našem telu i našim emocijama da uspostave svoj prirodni tok. Ako budete svakodnevno upražnjavali vežbe koje ćete ovde naučiti, vremenom ćete sve više biti u stanju da se oslobodite svakodnevne napetosti i počećete da funkcionišete na efikasniji način. To će olakšati mnoge vaše svakodnevne aktivnosti i omogućiti vam da potpunije uživate u životu , što će , opet, imati pozitivnog uticaja i na vaše odnose sa drugima. Radeći vežbe koje ću vam ovde prikazati, vi nećete učiti ništa novo. Posredi je, zapravo, proces odučavanja.