Aspekti ličnosti:

Operacionu i praktičnu osnovu ovog sistema čini rad sa Aspektima ličnosti u ciljnoj strukturi i uspostavljanje komunikacije sa njima kao sa delovima našeg Bića koji su obdareni manjom ili većom svešću o sopstvenim ciljevima, odnosima sa drugim Aspektima i celinom Bića.

Sledeći element nove sinteze je sagledavanje naših nedostataka, neželjenih stanja i poremećaja ne kao neprijatelja koje treba staviti pod kontrolu, pobijediti ili zauvijek ukloniti iz života, već kao privrženih saveznika koji nam nose na poklon dragocene poklone - ključeve slobode i potpunog ličnog razvoja. U učenjima prethodnih perioda neposredno je isticano ili prećutno podrazumevano da su nedostaci ličnosti i karaktera, bolesti, poremećaji i nepoželjna stanja od kojih patimo naši neprijatelji. Aspektika pomera granice dosadašnjih saznanja i ruši ustaljene zaključke mnogih prethodnih generacija. Sticanjem novih iskustava na osnovu novorazvijene metodologije, po prvi put ćete videti u njima najbolje prijatelje, koji ne samo da vam žele dobro, već vam žele najbolje. Oni vas uporno i neumorno vode ka najvišem i najdragocenijem što Ljudsko Biće može da doživi, potpunoj integraciji Bića, suštini života, Bogu ili Istini, Jednom ili Apsolutu.

Polazna osnova Aspektnog procesa je razumevanje da su Aspekti naše ličnosti sa kojima radimo nesvesne tvorevine. Mi smo često u stanju da svoje probleme jasno opišemo i mnogo toga o njima kažemo, ali oni i posle takvog opisa i razumevanja istrajavaju. Mnoge naše odluke, koje smo doneli kao svesna i razumna Bića, neretko su kratkog daha. Razlog je u tome što je svesna instanca naše ličnosti po svojoj snazi inferiorna u odnosu na nesvesne Aspekte, čije se delovanje ispoljava automatski, sa dubljeg i jačeg nivoa. Mi o njima malo znamo, izuzev što vidimo njihovo delovanje u obliku nepoželjnih ispoljenja.

Prva faza Aspektnog Procesa sastoji se u uspostavljanju kontakta i komunikacije sa našim Aspektima.

Zato radimo pripremne vežbe da se naviknemo na takav pristup. Zatim prelazimo na rad sa određenim Aspektom koji pokreće neki oblik ponašanja ili neko ispoljenje. Nema objektivnog dokaza da u nama postoje jasno odeljeni delovi ili Aspekti koji se ispoljavaju kroz mnogobrojne oblike ponašanja, ali se pokazalo korisnim da tako priđemo čitavom procesu. Kada imamo pomešana ili suprotstavljena osećanja o nekoj stvari, to znači da jedan naš Aspekt želi jednu stvar ili ponašanje, a drugi deo naše ličnosti hoće nešto drugo.

Na primjer, jedan Aspekt roditelja oseća želju da sa razumevanjem prihvati nestašluke svog deteta, a drugi Aspekt ima jaku potrebu da vikne na dete ili da ga kazni. Ma koliko čudno izgledalo, oba ta Aspekta, na kraju svih krajeva, žele isto: iskustvo sreće i za dete i za njega samog, koje roditelja čini celovitijom osobom.

Činjenica da je konačna težnja svakog Aspekta ostvarenje Najvišeg Cilja nameće jednostavan zaključak da, gledano sa najvišeg stajališta, nema loših Aspekata ličnosti. Postoje samo Aspekti koji mogu izgledati nepoželjni dok im ne damo priliku da otkriju svoje najviše težnje. Kada se neki Aspekt razvije i prvi put se pokuša ispoljiti, on teži da to učini na sasvim direktan način. Ali najčešce, zbog konfliktnih težnji drugih Aspekata, usled barijera pred kojima se osoba nalazi ili zbog prošlih trauma koje je doživela, Aspekt biva sprečen da izrazi svoju težnju prirodno i neposredno. Od tada nadalje on pokušava to učiniti posredno i zaobilazno.

Srž svakog Aspekta je njegova osnovna težnja prema ostvarenju svoje svrhe, svog cilja. On liči na zrak svetlosti koji pokušava da zrači ka svom krajnjem odredištu. Ako je prostor do cilja čist, svetlost zrači u svom izvornom, neizmenjenom obliku. Ali ako naiđe na barijeru ili suprostavljenu energetsku struju, on se prelama, raspršuje i uzima oblik koji se bitno razlikuje od izvora iz kog je krenuo. Drugim rečima, ukoliko Aspekti budu sprečeni da izraze svoje tendencije direktno, oni ih izražavaju na preobražen, izvitoperen i rigidan nacin. Oni to čine uporno, sa večitom istrajnošću. Izraz “večit” koristim u doslovnom smislu, jer Aspekti ne mogu tokom vremena nestati sami od sebe. Oni mogu biti potisnuti, ali da bi nestali oni moraju da ostvare svoj cilj ili da budu diskreirani. Barijere na koje nailaze mogu samo da ih zaustave i izobliče na duže ili kraće vreme, ali ne konačno i popuno. Svaka od mnogih smetnji na koje nailaze doprinosi njihovom zamućenju. Upravo ta zamućenja i iskrivljavanja mi doživljavamo kao ono što je loše kod Aspekata. Ali ako ih stavimo pod lupu Lančane Tehnike, biće nam obelodanjena, bez ikakvog izuzetka, njihova najviša pozitivna težnja.

U praktičnom radu suočavamo se sa operacionom zakonitošcu: kada Aspekt prihvatimo, sa ciljem kome teži, on se kreće linijom najmanjeg otpora, Ciljnim Lancem, ka Iskonskoj Praznini. Ako ga potisnemo, on kao dete čije normalne potrebe nisu zadovoljene, postaje zao i počinje stvarati probleme. Ne postigavši ništa na neposredan, zdrav i svrhovit način, on želi sve na način koji je nezreo, štetan i izvitoperen.
Ako smo neki Aspekt potisnuli kada nam je bilo 5 godina, on je ostao na tom nivou, jer je psihološki i Spiritualno bio izgladnjivan, nikada prihvaćen i podržan. Kada mu prihvatanjem dozvolimo ubrzan pristup zrelijim nivoima ponašanja, koji karakterišu više tačke gledišta, odnosno viši ciljevi, on će ispoljiti pozitivne težnje i ponaće se upravo kako bismo mi to željeli. Tokom primjene Lančane Tehnike neprestno ćemo sagledavati taj isti model ponašanja Aspekata. Kad god prihvatimo Aspekt koji izgleda negativan ili po nas štetan, utvrdićemo da su njegovi ciljevi korisni, pozitivni i uzvišeni. Oni prosto čine najbolje što im je u datom trenutku moguće unutar ograničenja koja smo im tokom života postavili. To zaista podseća na Sokratovu izreku da niko neće odabrati da čini zlo ukoliko može birati izmedu zla i dobra.